Книга: Невидимая флейта. 55 французских стихотворений для начального чтения / Une flûte invisible
Назад: Croquis parisien (Парижский набросок)
Дальше: Chevaux de bois (Деревянные лошадки /карусель/)

Il pleure dans mon cœur… (Льются слезы в моем сердце = плачет мое сердце)

Il pleut doucement sur la ville (тихо идет дождь над городом).

(Arthur Rimbaud) (Артур Рембо)


Il pleure dans mon cœur (льются слезы в моем сердце)

Comme il pleut sur la ville (как идет дождь над городом);

Quelle est cette langueur (что это за томление)

Qui pénètre mon cœur (которое проникает в мое сердце = пронизывает мое сердце)?



Ô bruit doux de la pluie (о тихий шум дождя; bruit, m; doux – нежный; мягкий; тихий)

Par terre et sur les toits (/стучащего/ по земле и по крышам)!

Pour un cœur qui s’ennuie (для сердца, которое тоскует/испытывает скуку; s’ennuyer – скучать, испытывать скуку, тосковать),

Ô le chant de la pluie (о песня дождя)!



Il pleure sans raison (слезы льются без причины; raison, f – разум, рассудок, здравый смысл; причина, основание)

Dans ce cœur qui s’écœure (в этом сердце, которое отчаивается/приходит в отчаяние; écœurer – лишать надежды, приводить в уныние).

Quoi ! nulle trahison (что же! никакого предательства; trahir – предать)?…

Ce deuil est sans raison (эта скорбь/печаль без причины; deuil, m – траур; скорбь, печаль).



C’est bien la pire peine (это ведь самая худшая/жестокая мука; peine, f – наказание, кара; огорчение, горе, страдание)

De ne savoir pourquoi (не знать, почему),

Sans amour et sans haine (без любви и без ненависти; amour, m; haine, f),

Mon cœur a tant de peine (мое сердце так мучается/страдает: «имеет столько муки»)!





Il pleut doucement sur la ville.

(Arthur Rimbaud)

 

Il pleure dans mon cœur

Comme il pleut sur la ville ;

Quelle est cette langueur

Qui pénètre mon cœur ?

 

 

Ô bruit doux de la pluie

Par terre et sur les toits !

Pour un cœur qui s’ennuie,

Ô le chant de la pluie !

 

 

Il pleure sans raison

Dans ce cœur qui s’écœure.

Quoi ! nulle trahison ?…

Ce deuil est sans raison.

 

 

C’est bien la pire peine

De ne savoir pourquoi,

Sans amour et sans haine,

Mon cœur a tant de peine !

 

Paul Verlaine

Comme dans les étangs assoupis sous les bois (Словно в прудах, задремавших под лесами)

Comme dans les étangs assoupis sous les bois (словно в прудах, задремавших под лесами = под ветвями деревьев; étang, m; assoupir – усыплять; s’assoupir – заснуть, задремать, забыться сном; bois, m – лес),

Dans plus d’une âme (в более чем в одной душе = во многих душах) on voit deux choses à la fois (видишь две вещи сразу/одновременно; fois, f – раз),

Le ciel, qui teint les eaux à peine remuées (небо, которое окрашивает едва колеблемые воды; teindre – красить, окрашивать; à peine – едва; remuer – двигать; сдвигать с места, передвигать; шевелить; волновать)

Avec tous ses rayons et toutes ses nuées (со всеми его лучами и всеми его тучами; rayon, m – луч; nuée, f – грозовая туча),

Et la vase (и тину), – fond morne (мрачное дно; fond, m – дно; глубина), affreux, sombre et dormant (ужасное, темное и дремлющее; affreux – ужасный, страшный; отвратительный),

Où des reptiles noirs fourmillent vaguement (где = на котором неясно кишат черные рептилии; reptile, m – рептилия, пресмыкающееся; vaguement – неясно, неопределенно, смутно; vague – смутный, неясный, расплывчатый).

 

Comme dans les étangs assoupis sous les bois,

Dans plus d’une âme on voit deux choses à la fois,

Le ciel, qui teint les eaux à peine remuées

Avec tous ses rayons et toutes ses nuées,

Et la vase, – fond morne, affreux, sombre et dormant,

Où des reptiles noirs fourmillent vaguement.

 

Victor Hugo

La cloche fêlée (Треснувший колокол)

Il est amer et doux (горестно и сладостно; amer – горький; doux – сладкий), pendant les nuits d’hiver (зимними ночами; pendant – во время, в течение; nuit, f – ночь; hiver, m – зима),

D’écouter (слушать), près du feu (возле огня; feu, m – огонь; очаг) qui palpite et qui fume (который трепещет и дымится; palpiter – трепетать, биться, дрожать; мерцать),

Les souvenirs lointains lentement s’élever (как поднимаются: «/слушать/ подниматься» медленно далекие воспоминания)

Au bruit des carillons qui chantent dans la brume (при звоне: «шуме» колоколов, которые поют в туманной дымке; carillon, m – набор колоколов; трезвон /колоколов/; brume, f – легкий туман; дымка).



Bienheureuse la cloche au gosier vigoureux (блажен колокол с мощной глоткой; bienheureux – блаженный; счастливый; vigueur, f – крепость, сила, мощь)

Qui, malgré sa vieillesse (который, несмотря на свою старость), alerte et bien portante (бодрую и здоровую; alerte – бодрый; подвижной, живой; se porter bien – хорошо себя чувствовать, быть в добром здравии),

Jette fidèlement son cri religieux (верно/преданно бросает свой религиозный крик = верно /будучи верным своему делу/ издает религиозный клич; fidèle – верный, преданный),

Ainsi qu’un vieux soldat (подобно старому солдату) qui veille sous la tente (который бодрствует в палатке; ainsi que – так же, как; tente, f – палатка, шатер; тент; навес)!



Moi, mon âme est fêlée (а моя душа треснута; âme, f), et lorsqu’en ses ennuis (и когда, в своей тоске; ennui, m – скука, тоска; огорчение; неприятность; досада)

Elle veut de ses chants peupler l’air froid des nuits (она хочет населить своими песнями холодный воздух ночей; chant, m – пение; песнь),

Il arrive souvent que sa voix affaiblie (часто случается /так/, что ее ослабевший голос; faible – слабый; affaiblir – ослаблять, лишать силы; уменьшать, убавлять; приглушать)



Semble le râle épais d’un blessé qu’on oublie (кажется сдавленным хрипом раненого, которого забывают; râle, m – хрип, хрипение; le râle de la mort – предсмертный хрип; épais – толстый; плотный, густой; blesser – ранить)

Au bord d’un lac de sang (на берегу озера крови/кровавого озера; sang, m – кровь), sous un grand tas de morts (под большой кучей мертвых),

Et qui meurt (и который умирает; mourir), sans bouger (не шевелясь: «без /того, чтобы/ шевелиться»), dans d’immenses efforts (в безмерных усилиях = страданиях; effort, m – усилие, напряжение /сил/).

 

Il est amer et doux, pendant les nuits d’hiver,

D’écouter, près du feu qui palpite et qui fume,

Les souvenirs lointains lentement s’élever

Au bruit des carillons qui chantent dans la brume.

 

 

Bienheureuse la cloche au gosier vigoureux

Qui, malgré sa vieillesse, alerte et bien portante,

Jette fidèlement son cri religieux,

Ainsi qu’un vieux soldat qui veille sous la tente!

 

 

Moi, mon âme est fêlée, et lorsqu’en ses ennuis

Elle veut de ses chants peupler l’air froid des nuits,

Il arrive souvent que sa voix affaiblie

 

 

Semble le râle épais d’un blessé qu’on oublie

Au bord d’un lac de sang, sous un grand tas de morts,

Et qui meurt, sans bouger, dans d’immenses efforts.

 

Charles Baudelaire
Назад: Croquis parisien (Парижский набросок)
Дальше: Chevaux de bois (Деревянные лошадки /карусель/)